8.8.08

Poetry

7.6.08

DRUGI BEZIMENI PERIOD



Nije to bilo tako davno. Dešavalo se to u vremenu koje nije imalo ni kraj, ni početak. Niko nikome nije držao stranu, niko nikome nije bio potreban, svi su bili zauzeti, i niko nije imao ni kraj ni početak.



I

Unutar biča nađoše se kosti isceđene
Unutar pogleda besramnosti rodiše se iskre uzbuđenja
Oči padoše na laktove i ja progledah:

Orlu se obesih oko vrata
Ostavih telo
te se vinuh u neizvesnost
da se pročujem

pročuh se
a orlu prođe vek:
da me ostavi
da me ne vrati



II

Treba izbeći robiju. Za nas. Oboje. Za Vas.
Za nemoguće. Bilo gde. Bilo kad.



1.

Rob je sve rekao.
sebi u nedra.
Štapom su merili dubinu bola
On je sekao prisutne poglede
kršio ruke
lomio prste
Neki su ih posle sejali
gajili
bacali

Rob se kao smeškao
kao ćutao
kao besneo pod teretom
kao UMRO
I svi su ga gazili
Kao tražili



2.

Dva iseljenika su uznemirena
Od ruku prave krstove
Od nogu pletu užad
Od očiju grade vešala
Željom kopaju raku



III

Još samo juče,
kao po violini gudalo,
prelaze i prolaze,
nežnim i grubim uzdasima:
nesačuvano jutro,
nepokriveno veče.
kao ptice na ivici raja
tako blizu zagrljaju pakla
u koji ako hoćeš
možeš da zagaziš u blatnjavim nogama
u koji ako moraš
možeš da zagaziš u blatnjavom odelu.



1.

Dve glave se protežu:
duž ulica
duž snova

Ostavljam slutnju na peškiru
koji će da pokrije ključaonicu
između naših soba



2.

Tako nešto izazovno, šareno-drveno, u krvi uspavano
SMETA

Ima oko prstiju dve crne trake.

To je neobično slično merdevinama za nepoznato.

To je paljevina.
LOMAČA.

Moje će pesme ponovo biti žrtve jezika bez misli.



3.

Posmatrajući zamagljene vrhove tvrdih planina,
želiš da postaneš deo njih.
Hoćeš da budeš stena,
pa da prkosiš i premeštaš snove.
Ne voliš da se kockaš
pa misliš da si izbegao najgore.

Glava ti još juri ispred mreže
izbegavajaći bačenu kost što ti kruži oko usta.
Govoriš kao u snu dok ti noge
nekontrolisano skaču po trnju.

Kupajući tvojim mirisom njeno telo
počeo sam da verujem u sreću.




NEŽNI PERIOD




I

I zgrabi me neko
I izvuče me neko
Kao nežno
Kao s ljubavlju

Osećam razdraganost
na zaposlenim rukama
u oslobođenom plamenu
sa zevom na ustima
i utopljenim mislima



II

Stojim pred tobom
Zavezan
Pokušavam da ti čitam misli
Mesec žubori
Pretačući zrake preko lišća-skrivalice
Uspavana
nešto juriš kroz talase moga tela
Još osećam tvoja bedra
među laktovima
Tvoje ruke
u mom telu



III

Sad kad stojimo na istom putu
darovaćeš mi srce
da mi pokazuje vreme.
Staviću ti u kosu buduća proleća
da bi mogla da me čuješ.
Uramiću ti smeh
da nas u nevreme čuva.
Darovaću ti vrata stare kuće
da ne budeš lenja
sad kad stojimo na istom putu.